Циклус предавања о интерпретацијама квантне физике 2021
30. март - 27. април 2021
Опште информације о циклусу
|
Разумевање квантних законитости природе представља један од најзанимљивијих проблема модерне теоријске физике. На које све начине и у којој мери можемо разумети квантну физику, користећи се знањем и интуицијом класичне физике? О овим темама су највећи светски умови дискутовали још од настанка квантне механике пре једног века, почев од чувених дебата између Ајнштајна и Бора, па надаље све до данас. Ричард Фајнман, добитник Нобелове награде за физику, познат је по исказу "Нико заправо не разуме квантну механику". Питање на које све начине можемо да разумемо, или макар покушамо да разумемо, ову фасцинатну фундаменталну теорију је отворено и данас, и још увек представља активну област научног истраживања. Циљ овог циклуса предавања је да на једноставан и приступачан начин општој публици представи различите начине разумевања квантне физике, тзв. интерпретације. Након увода у саму квантну физику, фокусираћемо се на четири квалитативно најзначајнија начина да се разумеју квантне законитости природе. Упоређивањем квантне физике са класичном, као и различитих интерпретација квантне физике међусобно, покушаћемо да дочарамо публици фантастичан свет квантних појава. Позивамо све заинтересоване слушаоце да нам се придруже на предавањима и дискусијама о овој веома интересантној и вибрантној области истраживања у фундаменталној физици. |
|
Организатори
Циклус предавања организују Група за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, и Задужбина Илије М. Коларца.
Програм предавања
Предавања ће бити организована преко Интернета, коришћењем Zoom платформе, подаци за приступ су дати ниже. Снимци свих предавања биће постављени на Youtube канал Задужбине Илије М. Коларца.
Предавачи
|
Игор Салом Рођен у Београду 23. маја 1977. године, завршио је Математичку гимназију у Београду, након чега је дипломирао и докторирао теоријску физику на Универзитету у Београду 2011. године. Тренутно је виши научни сарадник на Институту за физику у Београду. Објавио је преко 30 научних радова, из широког дијапазона области: теорије репрезентација Лијевих група и алгебри, суперсиметрије, афиних теорија гравитације, интеграбилних модела, класичног проблема кретања три тела, кварк-глуонске плазме, а бавио се и проблемом Вигнеровог пријатеља у квантној механици. Гостовао је на Универзитетима у Софији, Фароу и Лисабону. Предаје специјалан курс физике одабраним ђацима у Математичкој гимназији у Београду. |
|
Влатко Ведрал Рођен у Београду 19. августа 1971. године, завршио је Математичку гимназију у Београду, а након тога дипломирао и потом докторирао на Империјалном колеџу у Лондону 1998. године. Тренутно је професор физике на Универзитету у Оксфорду и Центру за квантне технологије Националног универзитета у Сингапуру. Објавио је преко 300 научних радова из области квантне механике и квантне теорије информација. Његови радови цитирани су преко 30 хиљада пута. Такође је радио као професор у Лидсу, и као гостујући професор у Бечу, Сингапуру и Канади. Аутор је неколико књига, од којих је најпознатија "Декодирање стварности: Универзум као квантна информација". Добитник је награде "Марко Јарић" за 2010. годину. |
|
Часлав Брукнер Рођен у Новом Саду 9. јула 1967. године, студирао је физику на Универзитету у Београду а затим на Универзитету у Бечу, где је дипломирао а потом и докторирао 1999. године. Тренутно је шеф катедре за Квантну теорију информација и фундаменталну квантну физику на Универзитету у Бечу, а до скоро је био и директор Института за квантну оптику и квантне информације Аустријске Академије наука. Објавио је преко 200 научних радова из облсти квантне теорије информација и заснивања квантне механике. Његови радови цитирани су преко 10 хиљада пута. Такође је радио на Универзитету у Инсбруку, Имеријалном колеџу у Лондону, Цингхуа Универзитету у Пекингу, а од 2008. године је и гостујући професор на Универзитету у Београду. Бави се квантном нелокалношћу, заснивањем квантне механике, и појмом каузалности у гравитацији и квантној физици. Добитник је награде "Марко Јарић" за 2014. годину. |
|
Марко Војиновић Рођен у Панчеву 28. марта 1978. године, завршио је Математичку гимназију у Београду, а потом дипломирао и докторирао теоријску физику на Универзитету у Београду 2008. године. Тренутно је виши научни сарадник на Институту за физику у Београду. Објавио је преко 20 научних радова, доминантно из области класичне и квантне гравитације: опште теорије релативности, модела спинских пена, као и односа квантне гравитације и квантне механике. Имао је две постдок позиције на Универзитету у Лисабону, а гостовао је и на Универзитетима у Софији, Бечу, Најмегену и Марсеју. Доминантно се бави истраживањима у области квантне гравитације, као и темама везаним за заснивање квантне механике и квантне теорије поља. |
|
Боривоје Дакић Рођен у Шапцу 30. октобра 1980. године, студирао је физику на Универзитету у Београду, где је добио титулу мастера 2007. године. Након тога је докторирао на Универзитету у Бечу 2011. године. Тренутно је ванредни професор на Универзитету у Бечу. Објавио је преко 40 научних радова из области квантне теорије информација и квантне оптике. Такође је имао постдок и гостујуће позиције на универзитетима у Оксфорду, Бечу и Сингапуру. Бави се квантном теоријом информација, квантном оптиком, и заснивањем квантне механике са операционалне тачке гледишта, користећи модел-независне методе као што су препарација, трансформација и мерење квантних система. |
Време последњег ажурирања: 7. мај 2021, 13:20:55.
