Током новембра 1915. године, Алберт Ајнштајн је одржао четири предавања на Пруској академији наука, комплетирајући тиме своје осмогодишње путовање ка новој теорији гравитације, познатој под називом Општа теорија релативности. Као релативистичка теорија гравитационог поља, ова теорија енкодира гравитациону силу у особине геометрије просторвремена, чиме унапређује простор и време у активне учеснике у физици реалног света.
Општа теорија релативности представља теоријско ремек-дело, доводећи до револуције нашег разумевања простора, времена, гравитације, астрофизике и космологије. Али она је такође и експериментално добро потврђена, почев од првих мерења савијања светлости од стране Сунца и прецесије Меркуровог перихела, па све до дилатације времена у гравитационом пољу Земље и његове употребе у конструкцији Земљиног сателитског система за позиционирање, GPS. Невероватан утицај Опште релативности на свеобухватно људско знање је можда најбоље илустрован речима Џона Арчибалда Вилера:
"Од свих великих предикција које је наука уопште направила током векова, да ли је макар и једна била већа од ове: да се предвиди, и предвиди тачно, и предвиди упркос свим очекивањима, феномен који је фантастичан као што је ширење Универзума?"
Ова година обележава један век Опште теорије релативности, Ајнштајновог најпознатијег доприноса теоријској физици. Група за гравитацију, честице и поља Универзитета у Београду ће обележити стогодишњицу ОТР кроз серију предавања и контакта са општом публиком. Позивамо све да учествују у GR100 догађају, прослави стотог рођендана једне од засигурно најфасцинантнијих теорија модерне науке.
